Kojim se pravom bavimo?

Advokatska kancelarija DJB pruža klijentima pravnu pomoć iz svih oblasti porodičnog prava i u tom smislu, možemo Vam pomoći u vezi sa sledećim problemima sa kojim se suočavate:

• Razvod braka
• Deoba imovine
• Starateljstvo nad detetom
• Alimentacija
• Nasilje u porodici

Razvod braka ili razilaženje vanbračnih partnera jedan je od najtežih momenata koji u životu svakog lica mogu da se dese. Ukoliko medijacija ili mirenje partnera nije moguće, kao poslednja solucija postavlja se razvod braka. Prilikom razvoda braka partneri moraju rešiti dva ključna segmenta svog odnosa: imovinske odnose i odnose koji se tiču vršenja roditeljskog prava. Ono što bračnim partnerima stoji kao posebna mogućnost najbezbolnijeg rastanka i dogovora oko ovih ključnih pitanja jeste SPORAZUMNI RAZVOD BRAKA.

Međutim, ukoliko se bračni partneri ne mogu složiti oko ovih pitanja onda se sprovodi postupak po Tužbi za razvod braka. U ovom postupku mora se regulisati pitanje na koji način i koji od roditelja će vršiti roditeljsko pravo, na koji način će roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo održavati lične odnose sa detetom, odnosno kakav će biti model viđanja, kao i koliki će biti iznos alimentacije.

Kada jedan od roditelja samostalno vrši roditeljsko pravo, obavezno je da se utvrdi tzv. Model viđanja. U slučajevima zajedničkog vršenja roditeljskog prava uglavnom se ne utvrđuje model viđanja jer zajedničko roditeljsko pravo podrazumeva dogovor roditelja u vezi sa svim pitanjima koja se tiču deteta, a samim tim i o tome koliko i kada će dete biti sa jednim, a koliko sa drugim roditeljem, na kojoj adresi će dete zvanično boraviti i dr.

Model viđanja deteta je odluka suda o načinu na koji će dete viđati oca ili majku sa kojim/kojom ne živi i može biti određen konkretno, što znači da će se u modelu viđanja navoditi vreme i mesto preuzimanja i vraćanja deteta ili neodređeno, bez određivanja konkretne dinamike viđanja tj. model “po dogovoru”.

Konkretni model viđanja prema kojem se precizno utvrđuje ko i kada predaje i preuzima dete, koliko traje viđanje, na kom mestu će se viđanje odvijati i slično je češći u praksi i preporučuje se čak i za situacije kada su supružnici u korektnim odnosima, i kada bi se mogao primeniti model “po dogovoru”, jer se na taj način izbegavaju eventualne buduće nesuglasice.

Prilikom donošenja odluke o tome koji će model viđanja odrediti, sud se prvenstveno vodi najboljim interesom deteta. Sud uzima izuzetno širok krug činjenica radi donošenja odluke koja će biti u najboljem interesu deteta i koja će u praksi moći da funkcioniše, a imajući u vidu međusobni odnos roditelja i odnos roditelja prema detetu. Tako sud, određujući model viđanja, napre ceni uzrast i zdravstveno stanje deteta, stambene prilike roditelja, poslovne obaveze, način života roditelja i druge faktore. Model viđanja sud određuje na osnovu sprovedenog dokaznog postupka, a uzimajući u obzir sve okolnosti i dokaze koji ukazuju šta bi bio najbolji interes deteta u konkretnom slučaju.

Ono što je bitno da roditelji shvate, da model viđanja nije i ne treba da bude ispunjavanje njihovih želja u težnji da privole dete apsolutno za sebe, jer je najčešći slučaj u praksi upravo da roditelji smatraju, svaki za sebe, da dete treba da pripadne baš njima, te se zbog ličnih neslaganja “svete” drugom roditelju preko deteta. Ovakvo ponašanje roditelja najčešće je u potpunoj suprotnosti sa stvarnim interesima deteta, koji se sastoji upravo u tome da dete oseća da zaista ima oba roditelja.

DEOBA IMOVINE

Sporazum o deobi imovine

Prilikom razvoda braka, kao i tokom trajanja braka, supružnici se mogu sporazumeti o deobi imovine i tada se sastavlja Sporazum o deobi zajedničke imovine. Ovim sporazumom supružnici konstatuju šta poseduju od zajedničke pokretne i nepokretne imovine, kao i način na koji žele da je međusobno raspodele. Sam proces izrade sporazuma jeste kompleksan zbog čega je najbolje angažovati stručno lice – advokata, koji će ovo uraditi u vašem interesu. Kada isti bude izrađen potrebno je da ga javni beležnik solemnizuje odnosno potvrdi. Ukoliko supružnici u toku razvoda braka ne mogu da raspolede, odnosno postignu dogovor oko podele zajedničke imovine, na raspolaganju im stoji procesni mehanizam podnošenja tužbe.

Predbračni ugovor

Relativnu novinu u našem porodičnom zakonodavstvu predstavlja mogućnost zaključenja predbračnog ugovora. I ako isti nije u skladu sa tradicionalnim shvatanjima srpskog društva, valja spomenuti da supružnicima odnosno budućim supružnicima stoji na raspolaganju i ova mogućnost. Upravo iz razloga sto budući supružnici u bračnu zajednicu ulaze u nameri da u njoj ostanu i opstanu, zaključivanje predbračnog ugovora se najčešće shvata i doživljava kao odsustvo poverenja bračnog pratnera koji predlaže zaključivanje ovakvog sporazuma, pa je zaključivanje istog u našem društvu i dalje izuzetno retko. Međutim, u slučaju eventualnog razvoda braka korist od bračnog ugovora je višestruka, a pre svega se izbegava dugotrajni spor i sudski troškovi. Bračni ugovor menja zakonski utvrđen režim imovine i stvara nov režim imovinskopravnih odnosa supružnika. Valja napomenuti da se bračnim ugovorom mogu regulisati ne samo imovinski, već i drugi lični odnosi partnera. Da bi se isti mogao zaključiti potrebno je da između budućih supružnika ne postoje bračne smetnje koje bi inače dovele i do nemogućnosti zaključenja braka, kao da mora doći do zaključenja braka kako bi isti imao pravnu snagu. Predbračni ugovor mora biti overen kod javnog beležnika u formi solemnizovane javne isprave, kojom beležnik potvrđuje njegovu ispravnost. Radi sigurnosti trećih lica propisano je da kada se bračni ugovor odnosi na nepokretnosti da mora biti upisan u javni registar prava na nepokretnostima. Obzirom da javni beležnik potvrđuje njegovu valjanost, potrebno je da isti bude sačinjen stručno, za šta je neretko potrebna stučna pomoć advokata. Jednom sačinjen predbračni ugovor nije večan i nepromenljiv. Naime, kao i svaki drugi ugovor i ovaj moze biti raskinut ili poništen iz razloga koji su opšti za poništaj ugovora po Zakonu. Raskid ugovora ne mora biti sporazuman, već ga može zahtevati i samo jedna strana ugovornica i to tužbom pred nadležnim sudom u parničnom postupku. Pored raskida i promenjene okolnosti mogu uticati na njegov prestanak, ali samom voljom supružnika može biti izmenjena njegova sadržina.