Advokatska kancelarija Dušica Jež Bojović pruža pravnu pomoć u oblasti krivičnog prava, kao i zastupanje u:

• krivičnom postupku
• prekršajnom postupku
• privrednim prestupima

Advokatske usluge u oblasti krivično-pravne materije podrazumevaju:

• zastupanje fizičkih i pravnih lica u istražnim, predistražnim i krivičnim postupcima
• odbrana fizičkih i pravnih lica u istražnim, predistražnim i krivičnim postupcima
• davanje pismenih i usmenih pravnih saveta i mišljenja
• sastavljanje krivičnih prijava i podnošenje istih nadležnim organima
• posredovanje u cilju zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela
• posredovanje u postupcima izricanja mera bezbednosti
• obavljanje poseta u pritvoru, zatvoru, vaspitno popravnim domovima ili drugim ustanovama
• podnošenje Zahteva za ublažavanje kazne, za ponavljanje krivičnog postupka, za rehabilitaciju, za izricanje uslovne osude, kao i drugih zahteva za ostvarivanje prava okrivljenog
• podnošenje Molbe za puštanje osuđenog na uslovni otpust
• izjavljivanje redovnih i vanrednih pravnih lekova u krivičnim postupcima
• obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun fizičkog ili pravnog lica, na osnovu kojih se ostvaruju prava ili štite slobode i drugi interesi

Advokatska kancelarija Dušica Jež Bojović poseduje iskustvo u odbrani za krivična dela u oblasti:

• porodičnog nasilja
• krivičnih dela protiv zdravlja ljudi
• teških krađa i razbojništava
• krivičnih dela protiv životne sredine
• krivičnih dela protiv života i tela
• poreskih krivičnih dela
• krivičnih dela iz oblasti bezbednosti saobraćaja
• krivičnih dela protiv privrede

PRITVOR

KADA, KO I NA OSNOVU ČEGA ODREĐUJE PRITVOR

Pravo na branioca i pravo na odbranu su jedno od osnovnih ljudskih prava kada se prema pojedincu primenjuje krivično-pravna represija.

Pritvor je preventivno lišenje slobode uz zatvaranje okrivljenog odlukom nadležnog suda, radi postizanja određenog cilja, a pod uslovom da postoji osnovana sumnja da je to lice učinilo krivično delo. Za određivanje pritvora potrebno je da se pored osnovane sumnje da je određeno lice izvršilo krivično delo utvrdi još i postojanje nekog od posebnih razloga za određivanje pritvora predviđenih Zakonikom o krivičnom postupku, kao što su bektsvo, uništenje dokaza, ponavljanje krivičnog dela i slično.

Pritvor se određuje rešenjem nadležnog suda na obrazloženi predlog javnog tužioca, a posle utvrđivanja optužnice i po službenoj dužnosti. U prethodnom postupku pritvor određuje sudija za prethodni postupak, a nakon predaje optužnice sud rešenjem veća. Veće svojim rešenjem može odrediti, produžiti ili ukinuti pritvor. Nakon predaje optužnice, pritvor može trajati do kraja postupka, odnosno do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.

Rešenje o određivanju pritvora sadrži: ime i prezime lica koje se pritvara, krivično delo za koje se ono okrivljuje, zakonski osnov za pritvor, vreme na koje je određen pritvor, vreme hapšenja, pouku o pravu na žalbu, obrazloženje osnova i razloga za određivanje pritvora, službeni pečat i potpis sudije koji određuje pritvor.

Rešenje o pritvoru predaje se okrivljenom u času hapšenja, a najkasnije u roku od 12 časova od časa pritvaranja. Protiv rešenja o određivanju pritvora okrivljeni i njegov branilac mogu da izjave žalbu vanraspravnom veću.

VREME TRAJANJA I PRESTANAK PRITVORA

Pritvor u istrazi može trajati najviše 3 meseca, a sudija za prethodni postupak dužan je, da na 30 dana proverava da li i dalje postoje razlozi zbog kojih je pritvor određen i da, u skladu sa tim, donosi rešenje o produženju pritvora ili da ga ukine. Po isteku ovog roka, veće neposredno višeg suda, iz važnih razloga, može produžiti pritvor za još 3 meseca i to na obrazložen predlog tužioca. Ukoliko po isteku 6 meseci istraga ne bude završena, tj. optužnica ne bude podignuta, okrivljeni se mora pustiti da se brani sa slobode.

Pritvor se ukida kada se utvrdi da su prestali uslovi za njegovo određivanje ili ako isteknu rokovi njegovog najdužeg trajanja ili ako mu je izrečena uslovna osuda ili oslobađajuća presuda. Osim toga, pritvor se ukida kada započne izvršenje kazne. O ukidanju pritvora se mora doneti rešenje bez obzira po kom se osnovu ukida. Pritvor može biti ukinut na predlog stranaka ili po službenoj dužnosti suda. Posle predaje optužnice do završetka glavnog pretresa odluka o ukidanju pritvora donosi se u sednici veća, a isto tako ako se pritvor ukida posle objavljivanja presude, do njene pravosnažnosti.

ULOGA ADVOKATA

Ustavom Republike Srbije garantovano je da svako lice ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, te da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom. Lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru.

Takođe prema licu lišenom slobode mora se postupati čovečno i s uvažavanjem dostojanstva njegove ličnosti, te je u ovakvim postupcima od izuzetnog značaja da pritvorenik ima odbranu, odnosno angažovanog advokata.

Najvažnije pravo koja pripadaju okrivljenom u krivičnom postupku, definisano Zakonikom o krivičnom postupku, svrstava se u red osnovnih ljudskih prava – pravo na odbranu.

Polazeći od pretpostavke da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda, ističemo da je pretpostavka nevinosti procesni mehanizam za oslobađanje okrivljenog od tereta dokazivanja sopstvene nevinosti, te je kao takva jedna od najvažnijih ustavnih i međunarodnopravnih garancija, što znači da odbrana pritvorenika u ovakvim stvarima zahteva profesionalan i stručan pristup, koji mu može pružiti advokat – branilac.

Da li je neko počinio krivično delo za koje se sumnjiči, utvrđuje se u krivičnom postupku. Nažalost, nije redak slučaj u praksi da državni organ postupaju sa ubeđenjem da je osumnjičeni kriv, bez da su se još upustili u utvrđivanje njegove krivice.

Angažovanje advokata za odbranu u krivičnom postupku je posledica samog položaja koji ima okrivljeni u krivičnom postupku – izložen je napadu tužioca, koji može biti potpuno ili delimično neosnovan.

Advokat za odbranu u krivičnom postupku odnosno branilac okrivljenog ima svoja prava predviđena zakonom:

1. da razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz protiv okrivljenog,
2. da pismeno i usmeno komunicira sa okrivljenim kada je on pritvoren (advokat za odbranu u krivičnom postupku ima pravo da posećuje okrivljenog u pritvoru i razgovara sa okrivljenim bez prisustva drugih lica),
3. na poverljiv razgovor sa osumnjičenim koji je lišen slobode i pre nego što je saslušan,
4. da prisustvuje saslušanju okrivljenog čak i u slučajevima kao što su odbrana i bezbednost zemlje (ustavno pravo za koje nije predviđena nikakva mogućnost ograničenja),
5. da prisustvuje uviđaju, saslušanju saokrivljenog, ispitivanju veštaka, pretresanju stana.

SKRAĆENI KRIVIČNI POSTUPAK

Skraćeni krivični postupak je pojednostavljen vid krivičnog postupka koji se sprovodi pred sudom koji sam u prvom stepenu za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do osam godina. Dakle reč je o krivičnim delima koja su manje društvene opasnosti ovih krivičnih dela i stepen složenosti njihove strukture glavni su razlog posebnog regulisanja ovog postupka.

Skraćeni postupak ne odstupa bitnije od načela na kojima je zasnovan redovni krivični postupak. Njegove specifičnosti ogledaju se pre svega u pojednostavljnju izvesnih procesnih radnji.

U skraćenom postupku, pre podnošenja optužnog predloga pritvor može trajati samo onoliko koliko je potrebno da se sprovedu dokazne radnje ali ne duže od 30 dana. Međutim, kada se postupak vodi zbog dela za koje je zaprećena kazna od 5 godina ili teža, pritvor može biti produžen za još 30 dana.

KRIVIČNA DELA PROTIV ŽIVOTA I TELA

Krivična dela protiv života i tela u praksi Advokatske kancelarije Dušice Jež Bojović podrazumevaju teške telesne povrede, lake telesne povrede, učestvovanje u tuči i slično. Krivična dela protiv života i tela čine sva dela koja imaju za posledicu smrt ili telesnu povredu jednog lica, prouzrokovanu protivpravnom radnjom drugog lica. Najteže kazne u svim zakonodavstvima su predviđene za ovu kategoriju krivičnih dela, te smo stava da je zbog same prirode ove vrste krivičnih dela, a i njenih neminovnih posledica bitna uloga stručnog advokata u istražnom i krivičnom postupku.

KRIVIČNA DELA PROTIV BRAKA I PORODICE

NASILJE U PORODICI

Pre svega, Advokatska kancelarija Dušica Jež Bojović ističe da u nasilje u porodici spada fizičko nasilje, psihičko nasilje, seksulano nasilje, psihičko zlostavljanje, kao i ekonomsko nasilje. Nasilje u porodici jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice.

Manifestacija ovog krivičnog dela ispoljava se u različitim oblicima poput pretnji po život i telo, ograničavanjem komunikacije i kretanja, udaranja, šamaranja, guranja, oduzimanja stvari od vrednosti i novca, prinudama, izazivanjem straha i osećaja nesigurnosti, ponižavanjem i vređanjem i drugim radnjama koje za cilj imaju narušavanje samopouzdanja i zdravorazumskog razmišljanja žrtve.

Protiv učinioca nasilja u porodici sud može odrediti jednu ili više mera za sprečavanje nasilja u porodici i zaštitu žrtava. Ove mere za cilj imaju zabranu ili ograničenje kontakta između nasilnika i članova porodice koji trpe nasilje.

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici kao hitne mere predviđa:

• Meru privremenog udaljenja učinioca iz stana
• Meru privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj.

Ukoliko učinilac prekrši izrečenu hitnu meru kazniće se zatvorom do 60 dana.

Porodični zakon predviđa ove mere zaštite od nasilja u porodici:

• izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
• izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
• zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;
• zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;
• zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.

Mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana, ali se ista može produžavati sve dok postoje razlozi zbog kojih je bila određena.

U krivična dela protiv braka i porodice pored nasilja u porodici spadaju i: oduzimanje maloletnog deteta, nedavanje izdržavanja, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog deteta i slično.

Zbog prisutnosti velikog broja organa poput Centra za socijalni rad, policije, javnih tužilaštva, nadležnih sudova i drugih državnih organa angažovanje stručnog lica u ovoj oblasti prava obezbeđuje kako pravnu podršku, tako i jedan čvrst mehanizam sprečavanja vršenja daljeg nasilja i zaštite ostalih ugroženih lica u porodici.

KRIVIČNA DELA PROTIV PRIVREDE

Privredni kriminal u našoj državi karakterišu složena krivična dela, posebno u oblastima finansija, računovodstva, bankarstva, spoljne trgovine, kao i u procesu privatizacije. Privredni kriminal je vrsta opšteg kriminala usmeren prevashodno na ekonosmki aspekt privrede. Najčešće zastupljena krivična dela u ovoh grani prava su:

• zloupotreba poverenja u obavljanju privredne delatnosti
• poreska utaja
• nedozvoljena trgovina
• primanje mita
• davanje mita
• falsifikovanje novca
• pranje novca i slično.

PORESKA UTAJA

Krivično delo Poreska utaja ima 3 osnovna oblika:

1. davanje lažnih podataka o prihodima / predmetima / relevantnim činjenicama, ili
2. neprijavljivanje prihoda / predmeta / relevantnih činjenica, ili
3. prikrivanje podataka o prihodima / predmetima / relevantnim činjenicama.

Dakle, radnja izvršenja krivičnog dela Poreska utaja je alternativno propisana, pa je krivično delo ostavreno izvršenjem bilo kojim od njih.

Krivično delo Poreska utaja ima dva teža oblika:

1. iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi pet miliona dinara,
2. iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi petnaest miliona dinara.

Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije objekt zaštite ovog krivičnog dela predstavljaju porezi i doprinosi koji se plaćaju na stečene prihode i predmete.

Redosled otkrivanja i dokazivanja krivičnog dela Poreska utaja:

1. Utvrđivanje poreske obaveze Vrste javnih prihoda
2. Poreska kontrola (poreski upravni postupak)
3. Kontrola poreske policije (poreski krivični postupak)
4. Dokazivanje od strane poreske policije
5. Dokazivanje od strane javnog tužioca

Plaćanje dugovanog poreza u krivičnom postupku može se ceniti sa aspekta ublažavanja kazna, a takođe i iz aspekta oslobođanja, odnosno ne postojanja opravdane sumnje da je namera ka izbegavanju poreza zaista i postojala.

Imajući u vidu navedeno, advokatska kancelarija Dušica Jež Bojović kao specijlizovana za poreske prekršaje i poreska krivična dela nudi pravne usluge koje obuhvataju konsultaciju, davanje pravnog mišljenja i saveta, zastupanje u postupcima poreske kontrole, zastupanje i odbrana pred tužilaštvom i sudovima, što dokazuje i bogata praksa u ovoj pravnoj oblasti. Nije redak slučaj u praksi da u krivičnim postupcima pored advokata anagžuju i stručni savetnici koji raspolažu na visokom nivou znanjem iz poreske oblasti, te Vam advokatska kancealrija Dušica Jež Bojović osim profesionalnog pružanja pravnih usluga u oblasti poreskog – krivičnog prava nudi i stručnu i kvalifikovanu usluga angažovanja stručnih savetnika iz ekonomske oblasti.

KRIVIČNA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDI

• NEOVLAŠĆENO DRŽANJE OPOJNIH DROGA
• NEOVLAŠĆENA PROIZVODNJA I STAVLJANJE U PROMET OPOJNIH DROGA

Zdravlje ljudi je stanje potpunog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja. U praksi jedna od najčešćih krivičnih dela jesu upravo krivična dela u kojim se kroz bića krivičnih dela prožimaju radnje poput držanja, prenošenja, prerade, posredovanja, prodaje, kupovine i proizvodnje opojnih droga, u malim i većim količinama. Opojnim drogama smatraju se supstance i preparati koji su propisima zasnovanim na zakonu proglašeni za opojne droge.

Ono što razdvaja delo posedovanja od dela stavljanja u promet opojnih droga jeste upravo NAMERA stavljanja u promet. Indicija da postoji ova namera jeste količina opojne droge i način pakovanja iste, specijalnih mobilnih telefona, veće količine novca i slično…

NAČELO OPORTUNITETA

Kada se kod učinioca pronađe manja količina opojne droge načelo oportuniteta OMOGUĆAVA da javni tužilac može da na osnovu ovog načela odluči da odloži krivično gonjenje. Javni tužilac odlaže krivično gonjenje, i postavlja uslov licu da plati određeni novčani iznos u humanitarne svrhe, obavi određeni humanitarni rad, pristane na odvikavanje od alkohola ili opojnih droga i slično. Nakon što je lice ispunilo dati uslov, tužilac odbacuje krivičnu prijavu. Načelo oportuniteta se može primeniti kod krivičnog dela za koje je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina.

Imajuću u vidu složenost navedenih krivičnih dela, stava smo da je angažovanjem stručne pravne pomoći okrivljenom obezbeđen zakonit i pravičan krivični postupak, što upravo advokatska kancelarija Dušica Jež Bojović i nudi i garantuje zaštitu procesnih prava okrivljenog tokom čitavog postupka, počev od istrage pa do okončanja. Advokatska kancelarija Dušica Jež Bojović se kroz praksu specijalizovala za oblast krivičnog prava, a poseduje i raznovrsno iskustvo u pružanju odbrane kako maloletnim tako i punoletnim počiniocima krivičnih dela koji u samoj radnji obuhvataju opojne droge.