PRIVREMENI BORAVAK U REPUBLICI SRBIJI
Zakonom o strancima (‘Sl. glasnik RS’, br. 24/2018, 31/2019 i 62/2023) i Pravilnikom o bližim uslovima za odobrenje privremenog boravka, izgledu zahteva za odobrenje privremenog boravka, izgledu i načinu unošenja nalepnice privremenog boravka u stranu putnu ispravu (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2018) propisuju se bliži uslovi za odobrenje privremenog boravka, izgledu zahteva za odobrenje privremenog boravka, izgledu i načinu unošenja nalepnice privremenog boravka u stranu putnu ispravu.
Privremeni boravak je dozvola boravka stranog državljanina u Republici Srbiji i može da se odobri strancu koji namerava da boravi u Republici Srbiji duže od 90 dana u periodu od 180 dana, duže od perioda boravka određenog međunarodnim ugovorom, odnosno duže od perioda na koji je izdata viza za duži boravak, po osnovu npr (zapošljavanja, školovanja studiranja, stručne specijalizacije, obuke i prakse, spajanja porodice, lečenja ili nege, vlasništva nad nepokretnosti i drugih opravdanih razloga).
Zahtev za odobrenje, odnosno produženje privremenog boravka stranac podnosi lično ili elektronskim putem nadležnom organu na propisanom obrascu.
Stranac koji je zakonito ušao u Republiku Srbiju, a za ulazak mu nije potrebna viza, kao i stranac koji je u Republiku Srbiju ušao sa vizom za duži boravak, a u Republici Srbiji zakonito boravi, podnosi zahtev za privremeni boravak.
Zahtev za privremeni boravak u Republici Srbiji stranac može podneti elektronskim putem i iz inostranstva.
Uz zahtev za odobrenje, odnosno produženje privremenog boravka stranac prilaže odgovarajuću dokumentaciju (važeći lični ili službeni pasoš, dokaz o sredstvima za izdržavanje tokom planiranog boravka, prijavu boravišta ili adrese stanovanja u Republici Srbiji, dokaz o zdravstvenom osiguranju tokom planiranog boravka, dokaze o opravdanosti zahteva za odobrenje privremenog boravka, kao i druga dokumenta na zahtev nadležnog organa).
Privremeni boravak može se odobriti u trajanju do tri godine i može se produžavati na isti period, u zavisnosti od postojanja razloga zbog kojih se privremeni boravak odobrava.
Zahtev za produženje privremenog boravka podnosi se najranije tri meseca, a najkasnije do isteka roka važenja privremenog boravka.
Privremeni boravak može prestati ukoliko:
- nadležni organ donese rešenje o prestanku prava na privremeni boravak
- stranac podnese zahtev
- u slučaju smrti stranca
- odobrenja stalnog nastanjenja u Republici Srbiji.
Dozvola za privremeni boravak i rad stranca – JEDINSTVENA DOZVOLA
Na osnovu jedinstvene dozvole stranac ima pravo na privremeni boravak i rad u Republici Srbiji.
U slučaju podnošenja zahteva za privremeni boravak na osnovu zapošljavanja ili stručne specijalizacije, obuke i prakse, izdaje se jedinstvena dozvola.
Jedinstvena dozvola može se izdati radi:
- zapošljavanja;
- samozapošljavanja;
- posebnih slučajeva zapošljavanja.
Zahtev za izdavanje, odnosno produženje jedinstvene dozvole stranac, poslodavac u ime stranca, odnosno lice koje oni ovlaste, podnosi elektronski, putem jedinstvenog portala.
O zahtevu za izdavanje jedinstvene dozvole odlučuje nadležni organ u roku od 15 dana od dana prijema urednog zahteva.
Stranac kome je izdata jedinstvena dozvola, dužan je da u Republici Srbiji boravi u skladu sa osnovom za koju mu je izdata.
Jedinstvena dozvola strancu se može izdati na period važenja do tri godine, i može se produžavati na isti period, u zavisnosti od postojanja razloga zbog kojih se izdaje jedinstvena dozvola.
Zahtev za produženje jedinstvene dozvole podnosi se najranije tri meseca, a najkasnije do isteka roka važenja jedinstvene dozvole.
Ukoliko planirate da aplicirate za pribavljanje dozvole za privremeni boravak u Republici Srbiji, savetujemo Vam da radi jednostavnijeg i jasnijeg postupka angažujete pravnog zastupnika. Konkretno advokatska kancelarija Dušica Jež Bojović pruža pravne usluge otklanjanja pravnih nedoumica koje nastaju prilikom postupka odobrenja privremenog boravka u Republici Srbiji.
PRAVO STRANACA
DOZVOLA ZA RAD ZA STRANE DRŽAVLJANE U REPUBLICI SRBIJI
Zakonom o zapošljavanju stranaca (‘Sl. glasnik RS’, br. 128/2014, 113/2017, 50/2018, 31/2019 i 62/2023) i Pravilinikom o dozvolama za rad (‘Sl. glasnik RS’, br. 63/2018, 56/2019 i 84/2022) uređeni su uslovi i postupak zapošljavanja stranaca u Republici Srbiji i druga pitanja od značaja za zapošljvanje i rad stranaca u Republici.
Stranac koji se zapošljava, odnosno privremeno zapošljava u Republici ima jednaka prava i obaveze u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja kao i državljani Republike, odnosno Stranac se smatra nezaposlenim u skladu sa propisima o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i ostvaruje jednaka prava kao državljani Republike.
Zapošljavanje stranca ostvaruje se pod uslovom da poseduje vizu za duži boravak po osnovu zapošljavanja, odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje i jedinstvenu dozvolu.
Zahtev za izdavanje, odnosno produženje dozvole za rad podnosi se organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja prema mestu privremenog boravka ili stalnog nastanjenja stranca, odnosno prema mestu sedišta poslodavca ili mestu gde se rad obavlja, u zavisnosti od vrste dozvole za rad.
Dozvola za rad može se izdati ako:
- Lična radna dozvola:
- Lična radna dozvola za stranca
- Lična radna dozvola radi spajanja porodice
Koju u zavisnosti do statusa podnosioca zahteva može podneti:
- stranac srpskog porekla do trećeg stepena u pravoj liniji
- stranac, član uže porodice srpskog državljanina
- član uže porodice stranca sa statusom izbeglice
- član uže porodice stranca sa stalnim boravkom.
Za bilo koju vrstu lične radne dozvole podnosilac zahteva mora imati putnu ispravu ili ličnu kartu stranca, odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje.
Dakle, to su opšti dokazi koje podnosilac zahteva prilaže uz zahtev, međutim u zavisnosti od statusa podnosioca Nacionalna služba zahteva i dodatne dokaze kao što su Izvod iz matične knjige rođenih, Izvod iz matične knjige venčanih, Rešenje o registraciji, Ugovor o radu itd..
- Radna dozvola:
- Radna dozvola za zapošljavanje
- Radna dozvola za upućena lica
- Radna dozvola za kretanje u okviru privrednog društva
- Radna dozvola za nezavisnog profesionalca
- Radna dozvola za osposobljavanje i usavršavanje
- Radna dozvola za samozapošljavanje.
Za isti vremenski period može se izdati samo jedna od te dve vrste dozvola.
Dozvola za rad se produžava ako su u momentu podnošenja zahteva za produženje ispunjeni uslovi za njeno izdavanje.
Zahtev za produženje dozvole za rad podnosi se najranije 30 dana, a najkasnije pre isteka roka važenja prethodne dozvole.
OBJEDINJEN POSTUPAK STICANJA PRIVREMEMNOG BORAVKA I DOZVOLE ZA RAD
Na osnovu jedinstvene dozvole stranac ima pravo na privremeni boravak i rad u Republici Srbiji.
Stranac radi u Republici na poslovima za koje mu je izdata jedinstvena dozvola za zapošljavanje, za posebne slučajeve zapošljavanja, odnosno za samozapošljavanje.
Organizacija nadležna za poslove zapošljavanja u postupku izdavanja jedinstvene dozvole vrši procenu ispunjenosti uslova.
Procena vrši se ocenom “ispunjava” ili “ne ispunjava” uslove za zapošljavanje stranca, posebne slučajeve zapošljavanja stranca ili samozapošljavanje stranca.
Procenu organizacija nadležna za poslove zapošljavanja vrši i dostavlja nadležnom organu u skladu sa propisima kojima se uređuje ulazak, kretanje i boravak stranaca u roku od 10 dana od dana prijema urednog zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole.
Za vreme važenja jedinstvene dozvole stranac može promeniti osnov rada, poslodavca ili se zaposliti kod dva ili više poslodavac.
Jedinstvena dozvola strancu se može izdati na period važenja do tri godine, i može se produžavati na isti period, u zavisnosti od postojanja razloga zbog kojih se izdaje jedinstvena dozvola.
Vlada odlukom može da ograniči broj stranaca kojima se izdaju jedinstvene dozvole u slučaju poremećaja na tržištu rada, u skladu sa migracionom politikom i stanjem i kretanjem na tržištu rada.
ZAPOŠLJAVANJE STRANIH STUDENATA U REPUBLICI SRBIJI
Poslodavac može da zaposli studenta, s tim da obavljanje poslova u periodu kada traju nastavne aktivnosti može da traje najduže 20 sati nedeljno, odnosno 80 sati mesečno.
Uslovi za obavljanje sezonskih poslova su da stranac ima:
- regulisani boravak stranca;
- zaključen ugovor o radu sa poslodavcem;
- akt poslodavca kojim se utvrđuje način smeštaja i ishrane za vreme boravka i rada u Republici.
Advokatska kancelarija Dušica Jež Bojović ima mnogo iskustva u postupcima pribavljanja radnih dozvola pred nadležnim upravnim organima, odnosno nudi Vam celokupan vodič kroz sam postupak pribavljanja radne dozvole, koji može da se sastoji od pribavljanja dozovole za privremeni boravak, izrade Ugovora o radu, podnošenje Zahteva za radne dozvole do okončanja celokupnog postupka i zapošljavanja stranca sa radnom dozvolom, kao i otvaranja firme u Republici Srbiji.
PRAVO STRANACA
POSTUPAK DOBIJANJA AZILA U REPUBLICI SRBIJI
Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2018) uređuju se status, prava i obaveze tražilaca azila i lica kojima je odobreno pravo na azil i privremena zaštita, načela, uslovi i postupak za odobrenje i prestanak prava na azil i privremenu zaštitu, kao i druga pitanja od značaja za azil i privremenu zaštitu.
Azil je pravo na boravak i zaštitu koje ima stranac kojem je, odlukom nadležnog organa, odobreno pravo na utočište ili supsidijarnu zaštitu, a postupak azila je postupak za odobrenje i prestanak prava na azil i drugih prava tražilaca azila i lica kojima je odobreno pravo na azil.
Stranac je lice koje nije državljanin Republike Srbije, bilo da je strani državljanin ili lice bez državljanstva.
Stranac koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije ima pravo da izrazi nameru da podnese zahtev za azil i da podnese zahtev za azil u Republici Srbiji.
Prilikom granične kontrole na ulasku u Republiku Srbiju ili na teritoriji Republike Srbije, stranac može usmenim ili pismenim putem, pred ovlašćenim policijskim službenikom Ministarstva izraziti nameru da podnese zahtev za azil.
Postupak azila pokreće se podnošenjem zahteva za azil ovlašćenom službeniku Kancelarije za azil, na propisanom obrascu najkasnije u roku od 15 dana od dana registracije.
Ovlašćeni službenik Kancelarije za azil saslušava tražioca u najkraćem mogućem roku o svim činjenicama i okolnostima koje su od značaja za odlučivanje o podnetom zahtevu za azil.
Odluka o zahtevu za azil u redovnom postupku donosi se najkasnije u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za azil ili dopuštenog naknadnog zahteva za azil, uz mogućnost produžetka roka.
Tokom postupka tražilac azila ima određena prava na boravak i slobodu kretanja u Republici Srbiji, materijalne uslove prihvata, socijalnu pomoć, zdravstvenu zaštitu, slobodu veroispovesti itd.
Kancelarija za azil ispituje osnovanost zahteva za azil i donosi odluku kojom usvaja ili odbija zahtev.
U postupcima odobravanja i prestanka prava na azil postupak vodi i sve odluke donosi Kancelarija za azil, organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova nadležna za poslove azila.
Postupak odlučivanja o zahtevu za azil obustavlja se ako tražilac odustane od zahteva.
Subsidiarna zaštita odobrava se tražiocu koji ne ispunjava uslove za odobrenje prava na utočište.
Zbog obimnosti i složenosti pitanja utočišta stranca u Republici Srbiji, advokatska kancelarija Dušica Jež Bojović Vam nudi kako sa jedne strane stručnu konsultaciju u ovoj oblasti, tako i pravnu pomoć tokom celokupnog procesa pribavljanja azila u Republici Srbiji.
PRAVO STRANACA
OSNIVANJE FIRME U REPUBLICI SRBIJI
U Republici Srbiji osnivač bilo koje forme privrednog društva može biti i strano fizičko ili strano pravno lice.
Za samu registraciju osnivanja u Agenciji za privredne registre ne postoje dodatni uslovi koji se nameću stranim osnivačima, osim ako se radi o preduzetniku, stranac koji želi da se tako registruje mora da ima privremeni boravak u Republici Srbiji i radnu dozvolu.
Kada je reč o registraciji osnivanja privrednog društva ili preduzetnika u Republici Srbiji, ne postoje bilo kakve razlike u pogledu države iz koje stranci dolaze – uslovi su isti za sve. Postupak registracije podrazumeva da se Agenciji za privredne registre dostavi propisana dokumentacija. Dakle strano fizičko lice dostavlja fotokopiju pasoša, odnosno lične karte, ako poseduje ličnu kartu izdatu za strance u Republici Srbiji, dok strana pravna lica moraju dostaviti izvod iz matičnog registra.
Što se tiče forme dokumenata koja stranci dostavljaju iz svojih matičnih država one moraju da budu u odgovarajućoj formi i prevedene na srpski jezik od strane ovlašćenog lica.
Advokatska kancelarija Dušica Jež Bojović Vam nudi kompletnu podršku za pokretanje, aktiviranje i razvijanje preduzeća.