Oduzimanje PIB-a – pravne posledice i zaštita preduzetnika

Oduzimanje PIB-a je ozbiljna mera koja direktno utiče na sposobnost firme ili preduzetnika da posluje. Razumevanje razloga zbog kojih se PIB može oduzeti i pravovremeno reagovanje ključno je za očuvanje poslovanja. Pravna podrška u ovim situacijama može pomoći da se proces reši brzo i efikasno, uz minimalne štete po poslovne aktivnosti.

Dodela PIB-a

PIB se dodeljuje preduzetnicima, pravnim licima i stalnim poslovnim jedinicama nerezidentnih pravnih lica.

Zakon propisuje da PIB ne može biti dodeljen ako:

• osnivač ili direktor firme ima dospele, a neizmirene poreske obaveze,
• postoji privremeno oduzimanje PIB-a kod povezane firme ili osnivača,
• prijava za dodelu PIB-a sadrži netačne ili neproverene podatke.

Kada Poreska uprava može oduzeti PIB?

Osnov za postupanje Poreske uprave

Zakon detaljno definiše razloge i postupak, uključujući:

• obavezu prethodnog obaveštavanja poreskog obveznika (iako praksa često kasni),
• dokumentovanje razloga za oduzimanje PIB-a,
• pravo obveznika da uloži žalbu ili zahtev za povraćaj PIB-a.

Oduzimanje PIB-a je zakonom regulisana mera koja se primenjuje u slučajevima kada postoji rizik da poreski obveznik ne izmiruje svoje obaveze ili je došlo do nepravilnosti u poslovanju.

Najčešći razlozi oduzimanja PIB-a

Nepodnošenje poreskih prijava ili izveštaja

Ako preduzetnik ili firma ne podnese zakonom predviđene prijave u određenom roku ili ne prijavi promene u poslovanju, Poreska uprava može odlučiti o privremenom oduzimanju PIB-a.

Neizmirene poreske obaveze

Dugovanja prema državi – poput poreza na dobit, PDV-a ili doprinosa za socijalno osiguranje – mogu biti razlog da se PIB oduzme dok se obaveze ne izmire.

Nepravilnosti u osnivanju ili poslovanju firme

Ako osnivač firme ili direktor učestvuje u drugim preduzećima koja imaju dugove ili neizmirene obaveze, to može uticati i na novi subjekt.

Neispravni ili netačni podaci prilikom registracije

Poreska uprava može oduzeti PIB ako se utvrdi da je adresa firme fiktivna, da podaci o osnivaču nisu tačni ili ako su potrebne zaštitne mere zbog prethodnih prekršaja ili krivičnih postupaka.

Posledice oduzimanja PIB-a

Privremeno oduzimanje PIB-a ima ozbiljne posledice po poslovanje firme:

• Nemogućnost izdavanja faktura i obavljanja legalnih transakcija.
• Blokada bankovnih računa i ograničena likvidnost.
• Potencijalni prekid ugovora sa poslovnim partnerima.
• Opšta paraliza poslovnih aktivnosti dok se problem ne reši.

Zbog ozbiljnosti posledica, važno je da preduzetnici budu informisani o rizicima i pravovremeno reaguju kako bi izbegli dodatne komplikacije.

Zaštita prava poreskog obveznika

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) omogućava obvezniku da se pravno zaštiti ako smatra da je PIB oduzet nepravedno.

To uključuje:

• podnošenje zahteva i prigovora,
• komunikaciju sa Poreskom upravom radi utvrđivanja činjenica,
• angažovanje advokata radi efikasnog zastupanja i ubrzanja postupka.

Pomoć advokata je dobrodošla u postupku povraćaja PIB-a

Povraćaj oduzetog PIB-a zahteva brzo i precizno postupanje, kao i poznavanje svih procesnih rokova i propisa koji uređuju postupak pred Poreskom upravom. Svaka greška u komunikaciji, dokumentaciji ili rokovima može dodatno produžiti period blokade poslovanja. Zato je pravna podrška advokata od ključne važnosti.

Iskusan advokat može pomoći u više faza postupka:

• Pravovremena priprema dokumentacije – uključujući dokaze o izmirenim obavezama, podnete prijave i druge relevantne podatke.
• Komunikacija sa Poreskom upravom – advokat zna koje informacije se traže, kojim tempom i na koji način ih je potrebno dostaviti.
• Ulaganje pravnih sredstava – prigovori, žalbe, dopune i zahtevi koji mogu ubrzati postupak povraćaja PIB-a.
• Sprečavanje dodatnih posledica – kao što su blokade računa, raskidi ugovora sa partnerima ili dodatne poreske sankcije.
• Procena rizika – advokat može ukazati da li postoji bilo koji drugi osnov za potencijalne sankcije i pomoći da se isti otklone.

U praksi se često dešava da Poreska uprava ne donosi rešenja u zakonskim rokovima, ne obaveštava blagovremeno obveznike ili ne uzima u obzir dostavljene dokaze. Pravni zastupnik zna kako da reaguje u takvim situacijama – od urgencija do pokretanja upravnih postupaka.

Za preduzetnike i firme kojima je PIB oduzet, angažovanje advokata nije trošak, već investicija u očuvanje poslovanja, reputacije i kontinuiteta rada.

*Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji* (“Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002 – ispr., 23/2003 – ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 – ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 – autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019 i 144/2020)